home *** CD-ROM | disk | FTP | other *** search
/ Just Call Me Internet / Just Call Me Internet.iso / archives / com / internet / stik / cab2docc.lzh / CAB_HR.TXT < prev   
Text File  |  1997-03-23  |  36KB  |  936 lines
  1.                            Uputstva za
  2.                            
  3.                                CAB
  4.                                
  5.              Verzija 2.0 ( Prijevod: Andrija Levanic )
  6.                             19.09.1996
  7.  
  8.                                 od
  9.                                 
  10.                          Alexander Clauss
  11.                        Stresemannstrabže 44
  12.                         D-64297 Darmstadt
  13.  
  14.               aclauss@rbg.informatik.th-darmstadt.de
  15.  
  16.  
  17.  
  18.  
  19. Sadrzaj
  20. =======
  21.  
  22.  
  23. 1   Kratki uvod
  24.  
  25. 2   Zahtjevi na sistem
  26.  
  27. 3   Instalacija
  28.     3.1  Modul za pristup Internetu
  29.     3.2  Direktorij "modules"
  30.     3.3  Direktorij "cache"
  31.     
  32. 4   Rad
  33.  
  34. 5   Upravljanje HTML dokumentima
  35.  
  36. 6   Osvrt na HTML 
  37.     8.1  Okviri
  38.     8.2  Tablice
  39.  
  40. 7   Izrada HTML datoteka sa instaliranim programom OLGA
  41.  
  42. 8   Opis pojedinih tocaka izbornika
  43.     8.1  Open URL...
  44.     8.2  Open local...
  45.     8.3  Reload
  46.     8.4  Print
  47.     8.5  New window
  48.     8.6  Close window
  49.     8.7  View source
  50.     8.8  Quit
  51.     8.9  Home page
  52.     8.10  Forward
  53.     8.11  Back
  54.     8.12  Find keyword
  55.     8.13  Hotlist
  56.     8.14  Document -> Hotlist
  57.     8.15  General options
  58.     8.16  Display
  59.     8.17  Font selection
  60.     8.18  External viewers
  61.     8.19  Paths...
  62.     8.20  Cache
  63.     8.21  Internet programs
  64.     8.22  Server/Proxy
  65.     8.23  Save options
  66.  
  67. 9   Linija s tipkama
  68.  
  69. 10  Zahvale
  70.  
  71. 11  Povijest
  72.     11.1  V0.8ž (20.04.1995)
  73.     11.2  V0.9ž (13.03.1995)
  74.     11.3  V0.93ž (07.06.1995)
  75.     11.4  V0.94ž (07.07.1995)
  76.     11.5  V0.95ž (04.08.1995)
  77.     11.6  V0.96ž (22.08.1995)
  78.     11.7  V0.98ž (03.10.1995)
  79.     11.8  V1.0 (01.11.1995)
  80.     11.9  V1.0a (12.12.1995)
  81.     11.10  V1.1a (01.04.1996)
  82.     11.11  V1.2 (10.04.1996)
  83.     11.12  V1.2a (16.04.1996)
  84.     11.13  V1.2b (19.04.1996)
  85.     11.14  V1.3 (20.03.1996)
  86.     11.15  V1.4 (19.09.1996)
  87.     11.16  V1.4a (01.10.1996)
  88.     11.17  V1.5 (20.10.1996)
  89.     11.18  V2.0 (03.01.1997)
  90.  
  91.  
  92. 1  Kratki uvod
  93. **************
  94.  
  95. *CAB* - The Taxi to the information highway !
  96. *CAB* - Crystal Atari Browser
  97.  
  98.  
  99. Formalno nazvan HTML-Browser
  100.  
  101. Ovaj browser je sposoban citati datoteke HTML-formata. Pri tome se
  102. takve datoteke mogu nalaziti na disku ili CD-u. Citanje stranica
  103. na Internetovom World Wide Webu preko telefonske linije zahtjeva 
  104. odvojeni modul.
  105.  
  106.  
  107. 2  Zahtjevi na sistem
  108. *********************
  109.  
  110. Program radi na bilo kojem racunalu koje koristi ( ATARI ) TOS 
  111. operativni sistem sa minimalno 1 MB memorije ili vise. Memorija 
  112. utrosena za slike ovisi o kolicini boja koje slika sadrzi, tako da 
  113. je vise memorije potrebno za slike sa puno boja. U slucaju da 
  114. koristite True colour graficku karicu ( 24 ili 32 bitnu ) bit ce
  115. vam potrebno vise od 1 MB memorije.
  116.  
  117. Kod CAB-a postoje dva ogranicenja vezana za rezoluciju: u 320x200 
  118. ( ST-niska ) na ekran ne stanu u potpunosti svi dijalog prozori, u 
  119. 640x200 ( ST-srednja ) prikaz na ekranu je iskrivljen zbog upola 
  120. manje visine. Zbog toga vam preporucam da CAB koristite u rezoluciji 
  121. 640x400 ( ST-visoka ) ili vecoj sa bilo kojim brojem boja, a 
  122. multitasking operativni sistem ( npr. MagiC, Geneva itd. ) je 
  123. takodjer pozeljan.
  124.  
  125. Takodjer, iako nije neophodno, preporucam koristenje fontova preko 
  126. NVDI v3.x ili SpeedoGDOS-a. Medjutim ako je potrebno mogu se
  127. koristiti i sistemski i Bitmap fontovi.
  128.  
  129.  
  130. 3 Instalacija
  131. **************
  132.  
  133. Kopirajte direktorij iz CAB-ovog paketa na hard disk. CAB je prakticki 
  134. spreman za rad, ali biste trebali podesiti svaku opciju u dijalog 
  135. prozorima Options izbornika kako bi namjestili CAB prema svojim 
  136. zahtjevima.
  137.  
  138. 3.1  Modul za pristup Internetu
  139. ===============================
  140.  
  141. U slucaju pristupa HTML stranicama direktno sa World Wide Web-a potrebno je 
  142. datoteku CAB.OVL kopirati u isti direktorij u kojem se nalazi CAB.APP ili 
  143. u direktorij pod imenom "modules" koji se mora nalsziti  u istom 
  144. direktoriju u kojem se nalazi CAB.APP. CAB.OVL sadrzi rutine potrebne za 
  145. pristup Internetu. Na Minix particijama x-zastavica (x-flag) datoteke 
  146. CAB.OVL mora biti namjestena jer u protivnom datoteka nece biti pokrenuta.
  147. Postoje dvije razlicite CAB.OVL datoteke, jedna za MintNet i druga za 
  148. STiK. MintNet OVL datoteka nece raditi sa STiK-om i obrnuto.
  149.  
  150. Jedini razlog zbog kojeg CAB nema ugradjene rutine za pristup Internetu je 
  151. taj sto nemam modem i nemogu testirati njegovo ponasanje pri radu s 
  152. Internetom. CAB ima "prikljucak" (interface) koji omogucuje koristenje 
  153. vanjskih modula poput onih za STiK i MintNet. Ukoliko zelite programirati 
  154. vanjski modul molim vas da me obavjestite.
  155.  
  156. 3.2  Direktorij "modules"
  157. =========================
  158.  
  159. CAB pristupa razlicitim datotekamakako bi izveo rezlicite zahtjeve. 
  160. Normalno, te se datoteke nalaze u istom direktoriju u kojem se nalzi i 
  161. CAB.APP. Kako ne bi doslo do pretrpavanja CAB-ovog direktorija sa ovim 
  162. datotekama one mogu biti premjestene u direktorij "modules" gdje ce ih CAB 
  163. pronaci. Slijedece datoteka mogu biti premjestene u direktorij "modules":
  164.  
  165.  cab_jpeg.ovl (ova datoteka moze takodjer biti preimenovana u "jpeg.ovl")
  166.  
  167.  cab.inf
  168.  
  169.  cab.ovl
  170.  
  171.  cache_ed.prg i cache_ed.rsc (program koji upravlja WWW cache-om)
  172.  
  173.  hotlist.html
  174.  
  175. 3.3  Direktorij "cache"
  176. =======================
  177. Sve se datoteke skinute sa Interneta spremaju na disk u direktorij 
  178. "cache". Ukoliko se zahtjevani podatak vec nalazi na disku onda se vrsi 
  179. provjera dali je podatak jos uvijek aktualan. Ukoliko je podatak aktualan 
  180. onda se ucitava iz direktoja "cache" i ne skida se ponovo s Intreneta.
  181.  
  182. Kako bi CAB znao gdje snima pristigle datoteke potrebno je namjestiti u 
  183. Paths dijalogu mjesto na kojem se nalazi direktorij "cache". Ukoliko 
  184. direktorij nije namjesten, a dostupan je modul CAB.OVL (npr. ostvarena je 
  185. veza sa Internetom) CAB nakon pokretanja otvara dijalog prozor tako da 
  186. direktorij "cache" moze biti namjesten.
  187.  
  188.  
  189. 4  Nacin rada
  190. *************
  191.  
  192. CAB radi kao i ostale GEM aplikacije sa jednom razlikom: Kako bi omogucio 
  193. koristenje popularnih frames ekstenzija (koje omogucuju djeljenje prozora 
  194. na vise odvojenih podrucja od kojih svaka ima svoje vlastite klizace) Cab 
  195. ne koristi standardne GEM klizace na svojim prozorima. Umjesto toga CAB 
  196. koristi svoje vlastite klizace koji koriste boju i uzorke definirane u 
  197. WINDOWS.CPX. To znaci da klizaci lice isto kao i "pravi" GEM klizaci.
  198. Sadrzaj okvira moze biti pomican gore-dole pomocu tipki za kusor 
  199. ukljucujuci i prelistavnje strana-postranu istovremenim drzanjem tipke 
  200. <SHIFT>. Pod MagiCMac/MagiC PC mogu biti koristene tipke <PAGE-UP>, 
  201. <PAGE-UP>, <HOME> i <END>. Ukoliko vise od jenog okvira koristi klizace, 
  202. pomicanje se vrsi samo na aktivnom. Za aktiviranje okvira se koristi tipka 
  203. <TAB> ili <SHIFT>+<TAB> ili se okvir aktivira pritiskom na lijevu tipku 
  204. misa bilo gdje unutar okvira. Aktivni okvir prikazuje klizace u onoj boji 
  205. koja je definirana u WINDOWS.CPX za aktivne prozore, a neaktivni okvir u 
  206. boji za ne aktivne prozore. Oboje mogu biti podeseni  koristenjem 
  207. WINDOWS.CPX.
  208.  
  209. Vazno! A-MAN v1.6 (dio WinCom v1.6 paketa) ima gresku koja uzrokuje da se 
  210. klizaci prikazuju u krivoj boji i uzoraku.
  211. Rjesenje: Nabavite nadogradjenu verziju WinCom-a ili ga nemojte koristiti! 
  212. MagiC <=4.x takodjer ne pokazuje boje klizaca korektno. Ovo dobro radi u 
  213. MagiC 5.x, MagiCMac v2.x i MagiC PC.
  214.  
  215.  
  216. 5  Upravljanje HTML dokumentima
  217. *******************************
  218.  
  219. HTML dokumenti sadrze veze (u daljnjem tekstu link) koje vode na druge 
  220. datoteke. Ti se linkovi ili veze razlikuju od ostalog teksta bojom i 
  221. eventualno mogu biti podcrtane (ovo moze biti definirano od strane 
  222. korisnika. Pritiskom lijeve tipke misa na link otvara se odgovarajuca 
  223. stranica. Kad se strelica misa nalazi iznad linka onda je u info liniji 
  224. prozora prikazana adresa na koju vodi taj link.
  225.  
  226. Za svaki pojedini okvir CAB pokazuje listu predjenih dokumenata. 
  227. Koristenjem ove opcije je lako otici natrag ili naprijed izmedju prije 
  228. vidjenih dokumenata. Pritiskom na desnu tipku misa (ili eventualn lijevu) 
  229. unotar bilo kojeg okvira otvara se kompletna lista na kojoj moze biti 
  230. direkno odabrana pojedina adresa.
  231.  
  232. *Forward* i *Back* tipke se koriste prikaz odgovarajuce stranice zajedno 
  233. sa okvirima koje sadrzi. Za upravljanje stranicama pritiskom na lijevu 
  234. tipku misa bilo gdje unutar okvira (ali ne na link) otvara se izbornik sa 
  235. funkcijama za upravljanje. Opcenito sve tipke i funkcije u prozoru imaju 
  236. efekt na trenutno aktivni dokument, a unutar okvira samo na taj okvir.
  237.  
  238. Prilikom prelistavanja stranica na Internetu ili CD-u vjerojatno cete 
  239. naici na neke zanimljive stranice koje cete zeljeti onovo vidjeti. URL 
  240. adrese takvih stranica mogu biti pohranjene u *Hotlist* i mogu ponovo biti 
  241. pozvane iz njega jednostavnim pritiskom lijeve tipke misa u *Hotlist* 
  242. prozoru.
  243.  
  244. *Hotlist* se snima kao normalna HTML datoteka sto ju cini idealnom 
  245. polaznom stranicom koja se otvara pri pokretanju CAB-a.
  246.  
  247.  
  248. 6  Osvrt na HTML 
  249. ****************
  250.  
  251. CAB razumije originalne HTML specifikacije zajeno sa HTML 2, HTML 3.2, 
  252. djelove HTML 3 (Ova verzija nikad nije formalno odobrena kao standard i 
  253. nikad nije izasla) i najvaznije Netscape Navigator i Microsoft Internet 
  254. Explorer HTML ekstenzije.
  255.  
  256. CAB nerazumije i nepodrzava Java i JavaScript.
  257.  
  258. Kao i ostali jezici HTML nije egzaktna specifikacija. Ovisi o 
  259. autoru browsera koje specifikacije tog jezika browser podrzava.
  260.  
  261. 6.1  Okviri (Frames)
  262. ====================
  263.  
  264. Okviri (Netscape HTML ekstenzija) nudi neke prednosti pri izradi HTML 
  265. stranica, ali pri tome postoje i neki nedostaci. Koristenje okvira bi 
  266. trebalo dobro razmotriti. Najvaznija prednost koju nude okviri je 
  267. mogucnost prikaza indeks za cijelo vrijeme koristenja drugih okvira u 
  268. kojima se prikazuje sadrzaj. Glavni problem koristenja okvira je njihova 
  269. integracija u HTML jeziku. Jedan od osnovnih koncepta HTML jezika je taj 
  270. sto se nove i nepoznate HTML komande mogu ignorirati. Okviri narusavaju 
  271. taj koncept jer  ako browser nerazumije naredbe za okvire ili 
  272. hardware/software nemoze prikazati okvire sadrzaj se nemoze vidjeti ne 
  273. postoji alternativa. Daljnji nedostatak upravljanja stranicama koje sadrze 
  274. okvire je nijhova otvorenost. Ne koristi se vise rad na jednoj razini gdje 
  275. programske funkcije rade globalno(Hotlist, Forward, Back, History, View 
  276. source, Print, itd.). Svaki okvir prikazuje njegov vlastiti dokument i 
  277. treba imati pristup globalnim funkcijama. Ako dokument u okviru pristupa 
  278. dokumentu sa okvirima onda oni vise nemaju pristup globalnim funkcijama i 
  279. upravljanje postaje dosadno i neprakticno. Jos jedan nedostatak dokumenat 
  280. sa okvirima je da su oni cesto nerazgovjetni kad se pregledavaju na 
  281. nizim rezolucijama (640x400 i nize) pri cemu ostaje jako malo podrucje za 
  282. prikaz sadrzaja.
  283.  
  284. 6.2  Tablice
  285. ============
  286.  
  287. HTML browser moze prikazati tekst prije nego sto je on do kraja 
  288. formatiran. To znaci da je moguce citati tekst za vrijeme formatiranja. 
  289. Ovo nije moguce sa tablicama jer se one prikazuju nakon sto se zavrsi 
  290. formatiranje cijelog teksta.
  291.  
  292.  
  293. 7   Izrada HTML datoteka sa instaliranim programom OLGA
  294. *******************************************************
  295.  
  296. Pod multitasking operativnim sistemom (MagiC/MultiTOS/Geneva itd.) je 
  297. relativno lako izraditi HTML datoteku. Pri tome je dobro koristiti OLGA 
  298. program koji je izradio Thomas Much i program za pisanje teksta koji 
  299. podrzava OLGA protokol, npr. QED. Sada CAB i program za pisanje teksta 
  300. (editor) mogu istovremeno prikazivati isti dokument. CAB prikazuje 
  301. formatiranu datoteku dok editor sluzi za unos . Ukoliko je 
  302. instaliran OLGA program snimanjem HTML izvornog teksta u editoru uzrokuje 
  303. automatsko ucitavanje istog u CAB. Editor salje OLGA programu informaciju 
  304. da je datoteka mijenjana i OLGA program salje informaciju CAB-u da ponovo 
  305. ucita tu datoteku. Ovo iskljucuje ponovno rucno ucitavnje strana.
  306.  
  307.  
  308. 8  Opis pojedinih tocaka izbornika
  309. ***********************************
  310.  
  311.  
  312. 8.1  Open URL...
  313. =================
  314.  
  315. Pritiskom na *Open URL...* u *File* izborniku otvara se URL dijalog prozor
  316. u koji mozete unjeti bilo koju URL ( Universal Resource Locator ) adresu
  317. kojom dolazite na odredjenu stranicu.
  318.  
  319. 8.2  Open local...
  320. ===================
  321.  
  322. U principu mogu biti otvorene sve vrste datoteka. CAB prikazuje HTML 
  323. tekst, slike GIF i JPEG formata dok sve ostale datoteke usmjerava na 
  324. vanjske programe. Sadrzaj direktorija se ispisuje kao HTML stranica sa 
  325. svakom datotekom/direktorijem definiranim kao linkovi.
  326.  
  327. 8.3  Reload
  328. ============
  329.  
  330. Ova funkcija ponovo ucitava HTML stranicu. 
  331.  
  332. Ukoliko je stranica dobivena preko WWW-a koristenjem *Reload* funkcije 
  333. stranica ce ponovo biti pozvana preko WWW-a bez obzira na to dali se
  334. vec nalazi u cache-u.
  335.  
  336. 8.4  Print
  337. ===========
  338.  
  339. Ukoliko je dostupan GDOS onda se HTML dokoment u trenutno aktivnom prozoru
  340. moze stampati kao tekst. Bitmap fontovi zahtjevaju prilagodjen ekran i 
  341. fontove sa stampaca, dok se kod vektorskih fontova pod NVDI v3.0 ili 
  342. SpeedoGDOS-om automatski odredjuje velicina fontova.
  343.  
  344. U dijalog prozoru se mogu namjestiti granice okvira na papiru. To su
  345. dodaci koji se dodaju parametrima printera ili GDOS drivera. Unutar ovog
  346. dijalog prozora postoji i tzv. Popdown izbornik koji omogucava odabir 
  347. izmedju bilo kojeg instaliranog GDOS drivera ukljucujuci i printanje u 
  348. datoteke tipa GEM metafile (*.GEM) ili Bit image (*.IMG), pod uvjetom da 
  349. je dostupan odgovarajuci GDOS driver.
  350.  
  351. Uspjesnost printanja slika ovisi o tome dali GDOS driver podrzava posebnu
  352. VDI funkciju koja moze i nemora biti ukljucena u aktivni driver.
  353. Preporucam vam da probate printati dokument sa ukljucenim printanjem 
  354. slika, a ako to ne radi onda jednostavno iskljucite printanje slika.
  355. Ukoliko koristite matricni stampac onda ukljucite opciju *Ligten image*
  356. jer ce u suprotnom stampane slike biti pretamne.
  357.  
  358. 8.5  New window
  359. ================
  360.  
  361. Otvara novi prozor pri cemu u njemu ispisuje sadrzaj prethodnog prozora.
  362.  
  363. 8.6  Close window
  364. ==================
  365.  
  366. Zatvara prozor.
  367.  
  368. 8.7  View source
  369. =================
  370.  
  371. Prikazuje izvorni tekst HTML datoteke ciji je sadrzaj ispisan na ekranu.
  372. takodjer obratite paznju na *External programs*.
  373.  
  374. 8.8  Quit
  375. ==========
  376.  
  377. Prekid rada s programom.
  378.  
  379. 8.9  Home page
  380. ===============
  381.  
  382. Ova funkcija otvara Home page stranicu ukoliko je ona dostupna.
  383.  
  384. Pri ucitavanju CAB nastoji direktno ucitati ovu stranicu. Svatko tko se
  385. razumije u HTML sintaksu moze jednostavno namjestiti bilo koju stranicu
  386. kao Home page stranicu i moze stvoriti svoju vlastitu stranicu koja ce
  387. se vezati na druge HTML dokumente. Takva datoteka koja ce se se 
  388. koristiti kao Home page stranica moze se namjestiti u *General options* 
  389. dijalog prozoru.
  390.  
  391. 8.10 Forward
  392. =============
  393.  
  394. Prikazuje slijedeci dokument u listi pregledanih dokumenata.
  395.  
  396. 8.11  Back
  397. ===========
  398.  
  399. Vraca se na prethodnu stranicu.
  400.  
  401. 8.12  Find keyword
  402. ===================
  403.  
  404. Omogucuje korisniku trazenje rijeci u HTML dokumentima. Trazenje se moze 
  405. izvoditi preko jedne od slijedeceg niza funkcija:
  406.  
  407. 1. Current document only. Trazenje rijeci se izvodi u trenutno 
  408.    aktivnom dokumentu ( dokument u prozoru ). Ukoliko rijec bude 
  409.    nadjena tekst u prozoru se pomice tako da trazeni tekst bude na vrhu.
  410.  
  411. 2. Local HTML Documents. Rijec se trazi u svim lokalnim HTML datotekama 
  412.    koje se nalaze u mapama naznacenima u *Paths* dijalogu ( i mapama 
  413.    unutar njih ). Dokumenti koji sadrze trazenu rijec postavljaju se u 
  414.    listu linkova HTML dokumenta nazvanog result.html
  415.    
  416.    Kad se tekst trazi u HTML datotekama po drugoj metodi onda se trazi kao 
  417.    cisti tekst, tako da se na taj nacin mogu pronaci i skriveni tekstovi 
  418.    kao sto su komentari, HTML naredbe, Linkovi i sl. Pretrazivanje 
  419.    datoteka uz ignoriranje skrivenih tekstova oduzima puno vremena. To 
  420.    takodjer znaci da se posebni simboli poput akcenata i sl. koji su 
  421.    pisani u obliku HTML kodova koristeci naredbe poput &aml; nemogu 
  422.    traziti. Taj nedostatak bi mogao biti uklonjen u buducim verzijama.
  423.  
  424.    Upozorenje!Prilikom trazenja rijeci koje se cesto javljaju kao 
  425.    komponente HTML komandi ili URL adresa, pri unosu stavite razmak prije 
  426.    rijeci. Naprimjer, ako trazite rijec "WWW" koji je slucajno dio URL 
  427.    adrese (za pristup drugom dokumentu on se nalazi u formi 
  428.    "/WWW/folder/itd.) javio bi se veliki broj nezeljenih linkova. 
  429.    Dodavanjem razmaka prije rijeci " WWW" eliminiraju se prilikom trazenja 
  430.    ovakve posljedice.
  431.    
  432. 3. In the c't-CDROM Database. Ova mogucnost je korisna samo onim 
  433.    korisnicima koji posjeduju c't CDROM (1994 (ili 92/93)) C't CDROM 
  434.    casopisi u HTML formatu ).
  435.    
  436.    U ovom slucaju se ne pretrazuju HTML datoteke vec se pretrazuje index 
  437.    datoteka. Kako bi HTML-Browser znao gdje se nalaze datoteke za taj CD 
  438.    potrebno je u odgovarajuce dijelove *Paths* dijaloga unjeti - HTML 
  439.    dokument ( u \HTML koji takodjer sadrzi datoteku DEAFULT.HTML) i index 
  440.    database ( \UNIX\CT94.DAT ili \UNIX\CT9293.DAT ). Kao i u prethodnoj 
  441.    metodi, nadjeni dokumenti se upisuju u listu HTML dokumenta nazvanog 
  442.    result.html.
  443.   
  444. 8.13  Hotlist
  445. ==============
  446.  
  447. Hotlist je lista najcesce koristenih HTML dokumenata. Lista omogucuje 
  448. korisniku da brzo dodje do svojih omiljenih stranica bez upravljanja kroz 
  449. dugi niz stranica da bi dosao do zeljene.
  450.  
  451. Hotlist je podjeljen po tematskim podrucjima. Koristenjem Popup izbornika
  452. na vrhu dijaloga jednostavno se moze odabrati jedna od tema.
  453.  
  454. *'Theme...` popup menu:*
  455.  
  456.  *Change theme:* promjena imena trenutno aktivnog tematskog podrucja.
  457.                  Pri tome /Miscellaneous/ ime nemoze biti promjenjeno.
  458.                  
  459.  *New theme:* Otvara novo temetsko podrucje.
  460.  
  461.  *Delete theme:* Brise trenutno aktivno tematsko podrucje. Pri tome 
  462.                  /Miscellaneous/ nemoze biti izbrisano. Svi dokumenti u 
  463.                  obrisanom tematskom podrucju se prebacuju u 
  464.                  /Miscellaneous/ tematsko podrucje.
  465.                  
  466. *'New theme...` popup menu:*
  467.  
  468.    Koristenjem ove opcije oznaceni dokument moze biti prebacen u drugo 
  469.    tematsko podrucje. 
  470.                      
  471. *'Document...' popup menu:*
  472.  
  473.  *Delete entry:* Brise oznaceni dokument.
  474.  
  475.  *Change entry:* Mijenja oznaceni oznaceni dokument pri cemu je moguca i 
  476.                  promjena biljezaka.
  477.                  
  478.  *Open document:* Otvara dokument.
  479.  
  480.  *Add current doc:* Kopira trenutno aktivni dokument u Hotlist.
  481.  
  482.  *New entry:* Omogucava unos novog dokumenta. 
  483.  
  484. Duplim se pritiskom lijeve tipke misa na dokument u listi otvara taj 
  485. dokument.
  486.  
  487. Hotlist se snima na disk kao normalni HTML dokument tako da ga mozete 
  488. ucitati sa diska kao HTML datoteku i koristiti ga ko Home page 
  489. stranicu.
  490.  
  491. 8.14  Document -> Hotlist
  492. ==========================
  493.  
  494. Trenutno aktivni dokument se upisuje u Hotlist, ako nije vec prije upisan. 
  495. Dokument se biti upisan u listu /Miscellaneous/ tematskog podrucja.
  496.  
  497. 8.15  General Options
  498. ======================
  499.  
  500. *Home page:* nakon startanja CAB-a ili odabira opcije *Home page* otvoriti 
  501.     ce se HTML datoteka. Ova opcija je korina kod izrade svoje vlastite 
  502.     stranice koja sadrzi veze sa cesto koristenim HTML stranicama. Kao 
  503.     alternativu CAB ucitava home.html datoteku kao Home page, ali isto 
  504.     tako umjesto nje moze biti ucitana bilo koja druga stranica 
  505.     jednostavnim unosom njene URL adrese. Ukoliko se datoteka nalazi u 
  506.     odredjenom direktoriju za CAB.APP onda je dovoljno pritisnuti na 
  507.     *Start folder* tipku, a ukoliko to nije slucaj onda se koristi tipka 
  508.     *Search* za odredjivanje zeljene datoteke koristenjem tzv. file 
  509.     selectora-a.
  510.  
  511. *Popup menus:* CAB sadrzi niz popup izbornika kako bi olaksao zamorno 
  512.     upravljanje kroz veliki broj stranica.
  513.     
  514.     Osnovni princip:
  515.     
  516.     ù Pritisak lijeve tipke misa na vezu koja vodi na neku novu stranicu
  517.     
  518.     ù Pritisak desne tipke misa na pozadinu dokumenta (ne na vezu) 
  519.       otvaraju se daljnji popup izbornici
  520.    
  521.     Mozete podesiti koji ce izbornik biti otvoren koristenjem lijeve ili 
  522.     desne tipke misa (sa ili bez drzanja tipke <SHIFT>). Moguc je odabir 
  523.     slijedecih popup izbornika:
  524.     
  525.     *History* lista prethodno predjenih dokumenata
  526.     
  527.     *Menu* lista nekih djelova izbornika
  528.     
  529. *file: protocol* opcija *load index.html automatically* ima efekt samo na 
  530.     lokalne veze (npr. datoteke/direktorije na vasem disku). Ukoliko veze 
  531.     vode u direktorij na disku biti ce ispisan sadrzaj direktorija i to 
  532.     onda ako ne postoji datoteka index.html, medjutim ako ona postoji u 
  533.     tom direktoriju onda se otvara ta datoteka. Korisno je pri koristenju 
  534.     ove opcije za datoteku index.html koristiti onu koja sadrzi indeks 
  535.     vasih omiljenih stranica.
  536.     
  537. 8.16  Display
  538. ==============
  539.  
  540. U ovom dijalog prozoru mozete odrediti razlicite opcije za prikazeivanje 
  541. HTML dokumenata.
  542.  
  543. *Colours:* ova vam opcija omogucuje odredjivanje boja za tekst, pozadinu i 
  544.     linkove. Ukoliko koristite manje od 16 boja pozadina u prozoru ce biti 
  545.     uvjek bijela bez obzira sto ste podesili. Kod 16 boja samo ce prvih 
  546.     devet boja biti prikazano dok se ostalih 7 koristi za prikaz slika, 
  547.     itd. U vise od 16 boja bilo koja od prvih 16 boja mogu biti koristene 
  548.     s obzirom da nece biti mijenjane.
  549.     
  550.     Neki HTML dokumenti imaju definirane boje koje se koriste za tekst, 
  551.     linkove i pozadinu dokumenta. Opcija *Use guidelines in document* 
  552.     odredjuje CAB-u da koristi te informacije (ako se one nalaze u 
  553.     dokumentu).
  554.     
  555. *Links:* Linkovi mogu biti prikazani kao podvuceni i/ili masnije otisnuti 
  556.     tekst (ovo je bitno za sisteme koji koriste crno bijelu sliku gdje se 
  557.     ne vide boje)
  558.     
  559. *Images:* kotrolira prikaz slike
  560.  
  561.      *Don't show* onemogucava ucitavanje i prikazivanje slika sto povecava 
  562.          brzinu prikaza stranice
  563.                   
  564.      *Monochrome* omogucava prikazivanje crno bijelih koristeci metodu 
  565.          dithering-a. Ova metoda se takodjer odlikuje vecom brzinom 
  566.          prikaza, ali je kvaliteta slike losija.
  567.          
  568.      *Greyscale* ovom se opcijom slike prikazuju u nijansama sive boje, 
  569.          pri cemu je kvaliteta slike puno bolja od prethodne dvije, ali se 
  570.          smanjuje brzina prikaza stranice. 
  571.  
  572.      *Colour* slike se prikazuju u boji i njihova kvaliteta prikaza ovisi 
  573.          o hardware-u:
  574.          
  575.          ù 4-8 bita (16-256 boja). Ukoliko je raspolozivi broj boja manji 
  576.            od broja boja koje sadrzi slika onda se slike podvrgavaju 
  577.            metodi diethering. U slucaju kada je moguci broj boja 16 
  578.            preporuca se koristenje prikaza slike u nijansama sive boje.
  579.            
  580.          ù 15/16 bita Highcolor (32768/65536 boja) npr. Falcon Truecolor 
  581.            mod
  582.            
  583.          ù 24 ili 32 bita Truecolor (16.7 miliona boja)
  584.          
  585.      *Text instead of images* HTML jezik omogucava da se slike zamjenjuju 
  586.          nekim tektom koji se prikazuje umjesto nje. To omogucava prikaz 
  587.          stranice onim WWW-Browserima koji nemaju mogucnost prikaza slike. 
  588.          Ukoliko je ova opcija aktivna (krizic u kvadraticu) onda se 
  589.          prikazuju samo one slike za koje ne postoji alternativni text.
  590.          
  591. *Text width* tekst se moze formatirati sa fiksiranom duzinom ili se duzina 
  592.     moze prilagoditi duzini prozora. Ovom drugom metodom prikaz teksta
  593.     izgleda bolje, ali njegovo formatiranje traje duze.
  594.     
  595. *Frames:* ova opcija odredjuje CAB-u dali ce koristiti definicije za 
  596.     okvire ili ne. Nazalost neke strane mogu biti prikazane samo pomocu 
  597.     okvira pa je pozeljno da ova opcija bude aktivna. Postoje neke 
  598.     stranice koje omogucuju pregled sa ukljucenim ili iskljucenim 
  599.     okvirima. Na primjer stranica dnevnih novina Der Spiegel na adresi:
  600.     
  601.     http://www.spiegel.de/ (Prosinac 1996)
  602.     
  603. 8.17 Font selection
  604. ====================
  605.  
  606. Kad god je to moguce CAB koristi razlicite fontove i njihove velicine pri 
  607. prikazu HTML datoteke. Optimalna kvaliteta prikaza je osigurana 
  608. koristenjem vektorskih fontova za koje je potrebno instalirati bilo 
  609. NVDI v3.x ili SpeedoGDOS. Takodjer mogu biti koristeni i bitmap fontovi, 
  610. ali oni ne daju takvu kvaltetu prikaza teksta.
  611.  
  612. Sljedece sto ce biti potrebno odrediti u CABu je odabir fontova koje ce on 
  613. koristiti za odredjenu vrstu teksta u HTML dokumentu. Preporucaju se 
  614. vektorski fontovi ciju upotrebu omogucavaju SpeedoGDOS i NVDI v3.x. Morate 
  615. odrediti 3 fonta (sans_serif, serif i monospaced) u 4 razlicitih stilova
  616. (normal, bold, italic i bold i italic) sto znaci 12 odabira zajedno.
  617.  
  618. Za bold i italic bi trebali namjestiti "prave" bold i italic fontove gdje 
  619. god je to moguce. Ukoliko oni nisu dostupni onda ih je moguce oponasati 
  620. koristenjem odgovarajucih tipki koje se nalaze do popup izbornika za odabir 
  621. fontova. Ako koristite vektorske fontove onda, ako je moguce, koristite font 
  622. iz iste familije fontova.
  623.  
  624. Neke komande kao sto su <PRE>...</PRE>, <FORM>...</FORM>, itd. uzrokuju 
  625. probleme pri formatiranju prikaza sa tzv. proportional fontovima. da bi 
  626. izbjegli ove probleme koristite *non-proportional fonts za *preformatted* 
  627. fontove.
  628.  
  629. U INF datoteci, koja se isporucuje uz CAB, su namjesteni slijedeci fontovi 
  630. (za NVDI v3.x):
  631.  
  632.  *Headings:* Swiss 721 (normal, bold, italoc, bold+italic)
  633.  
  634.  *Normal text:* Dutch 801 (normal, bold, italoc, bold+italic)
  635.  
  636.  *Formatted:* Letter Gothic 12 Pitch (normal, bold, italoc, bold+italic)
  637.  
  638. Ako vam se ne svidjaju ovi fontovi ili ih nemate, namjestite druge.
  639.  
  640. Moze biti odabrana i velicina slova. Ne uzimajte ni prevelika ni premala 
  641. slova! Preporucljivo je koristiti velicine izmedju 10 i 13 (Ja koristim 
  642. 12). 
  643.  
  644. Ukoliko nemate pristup vektorskim fontovima (npr. nemate kopiju NVDI v3.x 
  645. ili SpeedoGDOS-a) onda se velicina slova nece mjenjati, ali se tekst moze 
  646. prikazati koristenjem sistemskog fonta, obicno velicine 10.
  647.  
  648. 8.18  External viewers
  649. =======================
  650.  
  651. U slucaju da link u HTML dokumentu poziva datoteku koja nije HTML formata 
  652. moze biti pozvan vanjski program za prikaz te datoteke. Ti programi mogu 
  653. biti pozvani na jedan od dva nacina koji se moze definirati preko dijaloga 
  654. *External programs...* u *Options* izborniku.
  655.  
  656. Individualni tipovi datoteka mogu biti prikljuceni razlicitim programima.
  657. Ekstenzije datoteka mogu biti unasene u *Files* polju. U svako polje moze 
  658. biti uneseno nekoliko ekstenzija pri cemu se one medjusobno moraju 
  659. odvajati zarezom. 
  660.  
  661. Programi se namjestaju pritiskom na prozorcic desno od *Files* polja pri 
  662. cemu se otvara file selector za odabir zeljenog programa.
  663.  
  664. Na kraju, sa desne strane prozorcica postoji kvadratic s nazivom *Supports 
  665. VA_START* u kojem bi se trebao nalaziti krizic ukoliko program razumije 
  666. VA_START poruku tako da CAB posalje tu poruku programu kako bi datoteka 
  667. mogla biti prikazana.
  668.  
  669. Pod *Default* treba namjestiti program koji ce biti pozvan za prikaz bilo 
  670. one datoteke za koju nije odredjen program.
  671.  
  672. Datoteke koje nisu pridodane ni jednom programu prikazuju se pomocu CAB-a. 
  673. ovo vrijedi samo za datoteke sa ekstenzijom *.gif, *.jpg,jpeg, *.xbm, 
  674. *.htm,html i ciste ASCII datoteke kao sto su *.txt, *.text, *.doc, *.C, 
  675. *.H, *.pas, *.tex, itd. za cije prikazivanje CAB ima ugradjene rutine
  676. U slucaju kad se javi datoteka koju CAB nije u stanju prepoznati otvara 
  677. se izbornik datoteka za odabir lokacije na koju ce se ta datoteka snimiti.
  678. Za to takodjer moze biti odredjen zeljeni program sto je pozeljno.
  679.  
  680. CAB moze sam prikazati izvorni text HTML dokumenta. Ukoliko zelite 
  681. mjenjati izvorni tekst HTML dokumenta jednostavno odaberite editor (QED, 
  682. Everest, Edith, itd.) za datoteke tipa *.htm,html.
  683.  
  684. U polju *binary file* unesite bilo koju ekstenziju binarne datoteke jer 
  685. CAB ne prepoznaje ovakve datoteke. Naprimjer CAB ce prepoznati ASCII 
  686. kodiranu datoteku sa ekstenzijom *.uue i *.hpx te ce ju prikazati. Ako se 
  687. pak njena ekstenzija unese u ovo polje onda ce CAB otvoriti izbornik 
  688. datoteka koji vam omogucuje da odaberete lokaciju na disku na kojoj ce ona 
  689. biti snimljena.
  690.  
  691. U polju "Editor" unesite editor za tekst (Everest, Edith, QED) koji ce se 
  692. koristiti pri slanju poste itd.
  693.  
  694. GEMJING se koristi za slusanje zvucnih datoteka i otvara se na 
  695. odgovarajuce pozive iz HTML dokumenta. Ovo radi samo pod multitasking 
  696. operativnim sistemom. Potrebno je unjeti direktorij pod kojim se nalazi 
  697. GEMJING. Nadalje, GEMJING moze biti instaliran kao pomocna aplikacija za 
  698. WAV i AU zvucne datoteke.
  699.  
  700. Duplim pritiskom na *program paths* polja otvara se dijalog prozor sa 
  701. opcijom brisanja trenutno namjestenog stanja.
  702.  
  703. Prijedlozi za neke vanjske programe:
  704.  
  705. *.text,txt:        ST-Giude, 1st-Guide (ili nijedan, onda se koristi CAB)
  706.  
  707. *.mpeg,mpg,mpe:    1st-Gide (na Falconu se preporuca brzi DSP MPEG player)
  708.  
  709. *.jpeg,jpg,jpe:    1st-Guide, GEMview (ili nijedan, onda se koristi CAB)
  710.  
  711. *.tiff,tif:        GEMview, Imagecopy
  712.  
  713. *.gif,xbm:         GEMview, Imagecopy (ili nijedan, onda se koristi CAB)
  714.  
  715. *.dvi:             DVI display koji se nalazi u TeX arhivama
  716.  
  717. *.* (Default):     GEMview, LOOKNSEE (ili neki drugi program koji ima 
  718.                    mogucnost prikaza velikog broja razlicitih formata)
  719.                    
  720. *.html,htm:        QED, Everest, Edith (ili nijedan pri cemu se koristi 
  721.                    CAB.APP)
  722.  
  723. *.wav,*.au         GEMJING
  724.                    
  725.  
  726. 8.19 Paths
  727. ===========
  728.  
  729. Ukoliko imate kopiju c't ROM '94 (ili 92/93) (CD koji sadrzi sadrzaj 
  730. njemackog casopisa c't) onda odredite direktorij za polje c't ROM.
  731.  
  732. U *HTML folder* polju namjestite direktorij koji sadrzi datoteku 
  733. DEFAULT.HTM na CD-u (npr. ?:HTML, gdje se ? mijenja sa slovom diska vaseg 
  734. CD-ROM diska). U *Database* polju namjestite direktorij u kojem se nalazi 
  735. sadrzaj CD-a (?:\UNIX\CT94.DAT (ili ?:\UNIX\CT9293.DAT), gdje je ? opet 
  736. slovo vaseg CD-ROM diska).
  737.  
  738. Ukoliko zelite koristiti CAB za prelistavanje WWW stranica preko 
  739. telefonske linije onda je potrebno namjestiti *Cache folder* gdje se 
  740. smjestaju sve datoteke skinute sa intreneta. Idealno bi bilo, ako bi se 
  741. ovaj direktorij nalazio na Minix particiji ili particiji nekog drugog 
  742. sistema koji podrzava rad sa long filenames zapisom datoteka jer HTML 
  743. datoteke koje se skidaju sa interneta cesto puta imaju duza imana sto moze 
  744. rezultirati dupliciranjem imena datteka pri koristenju osnovnog 8+3 TOS 
  745. sistema za zapis datoteka - uz to budite sigurni da particija ima dosta 
  746. slobodnog prostora za pohranjivanje podataka.
  747.  
  748. U *HTML folders* mogu biti namjesteni direktoriji u kojima CAB trazi HTML 
  749. datoteke.
  750.  
  751. HTML datoteke koriste lokalne direktorije (npr. /path/file.html) sto ubrzo 
  752. moze stvoriti nered na root direktoriju vase particije. *HTML folders* 
  753. sprecava takav problem na taj nacin sto odredjuje HTML-Browseru da HTML 
  754. datoteke trazi u tocno odredjenim direktorijima.
  755.  
  756. Ovdje je primjer:
  757.  
  758.  *Uneseni HTML direktorij:*
  759.  
  760.         ù F:\HTML.DOC\
  761.         
  762.         ù G:\VARIOUS\
  763.         
  764.  *Trenutni disk:* F:\
  765.  
  766.  *Direktorij u HTML datoteci:*
  767.  
  768.         ù /example/text/index.html
  769.         
  770.  *Gdje CAB trazi:*
  771.  
  772.         1. F:\example\text\index.html
  773.         
  774.         2. F:\HTML.DOC\example\text\index.html
  775.         
  776.         3. G:\VARIOUS\example\text\index.html
  777.         
  778. Duplim pritiskom na *program path* prozorcic otvara se dijalog prozor sa 
  779. opcijom brisanja trenutno namjestenog stanja.
  780.  
  781. 8.20  Cache
  782. ============
  783.  
  784. CAB (HTML-Browser) koristi dva cache-a kako bi se prikaz datoteka 
  785. postizao na najbolji moguci nacin.
  786.  
  787. *Image cache* se koristi kako bi se izbjeglo ponavljano odpakiravanje i 
  788. obrada slike sto oduzima puno vremena. Slike koje se vise ne prikazuju 
  789. drze se u memoriji (RAM) u slucaju da ponovo zatrebaju. Naravno da to 
  790. oduzima memroiju tako da najveci maksimalna velicina te memorije moze biti 
  791. namjestena u polju *Maximum size*. Ukoliko cache postane pun onda se 
  792. najmanje koristena slika brise iz memorije kako bi se dobilo vise mjesta
  793. u cache-u. Koristenjem *Keep free* opcije moguce je namjestiti minimalnu 
  794. kolicinu memorije za druge programe. Cache se takodjer moze rucno prazniti 
  795. pritiskom tipke *Free cache* koja moze korisna za brzo oslobadjanje 
  796. memorije za novi program pod multitaskig operativnim sustavom. Cache 
  797. ostaje prazan do prikaza nove slike u CABu.
  798.  
  799. *Vazno*
  800.  
  801.     Dostupna memorija moze biti i visa od one namjestene u dijalog 
  802.     prozoru.
  803.     
  804. *Internet cache* se koristi za spremanje datoteka skinutih sa Interneta na 
  805. vas disk kako bi se izbjeglo ponovljeno skidanje istih datoteka sa 
  806. Interneta ukoliko se one pregledavaju vise nego jednom. Takodjer obratite 
  807. paznju na *Paths*.
  808.  
  809. *Maximum size* i *Keep free* opcije ogranicavaju kolicinu prostora na 
  810. disku koji se koristi za cache i CAB brise stare datoteke iz cache-a kako 
  811. bi odrzao cache u zadanim granicama.
  812.  
  813. Ako je opcija *Delete after 'quit'* aktivna (krizic u kvadraticu) datoteke 
  814. u cache-u se brisu pri izlazu iz CAB-a. Ukoliko vam je prostor na disku 
  815. ogranicen ili ste sigurni da te datoteke necete vise trebati onda je ova 
  816. opcija korisna, ali u suprotnom je dobro zadrzati datoteke.
  817.  
  818. *Free cache* tipka se koristi u slucaju da hitno trebate slobodni prostor 
  819. na disku! Pri tome se brisu samo datoteke koje se nalaze u cache 
  820. direktoriju.
  821.  
  822. 8.21  Internet programs
  823. ========================
  824.  
  825. Svi pristupi Internetu idu preko modula CAB.OVL. Nazalost, CAB.OVL ne 
  826. podrzava jos sve Internet protokole. Iz ovog dijaloga mogu biti namjesteni 
  827. programi za Internet, ali poduvjetom da prihvacaju URL adresu kao ulazni 
  828. parametar.
  829.  
  830. 8.22  Server/Proxy
  831. ===================
  832.  
  833. Svi unosi u ovom dijalogu idu preko CAB.OVL modula. CAB.OVL modul za 
  834. MiNTNet jos uvijek (Prosinac 1996) ne podrzava ove informacije. CAB.OVL za 
  835. STiK je dio programskog paketa. 
  836.  
  837. 8.23  Save options
  838. ==================
  839.  
  840. Snimanje namjestenih parametara.
  841.  
  842.  
  843. 9   Linija s tipkama
  844. ********************
  845.  
  846. Svaki CAB-ov prozor sadrzi liniju s tipkama koje omogucuju lagani pristup 
  847. nekim vaznim funkcijama.
  848.  
  849. *Forward* Prikazuje slijedeci dokument
  850.  
  851. *Back* Prikazuje prethodni dokument
  852.  
  853. *Home* Prikazuje home page
  854.  
  855. *URL* Odabir dokumenta preko URL adrese
  856.  
  857. *File* Odabir datoteke pomocu file selectora
  858.  
  859. *Source* Prikazuje izvorni tekst trenutno aktivnog dokumenta
  860.  
  861. *New* Ponovo ucitava trenutno aktivni dokument
  862.  
  863. *Hotlist* Prikazuje Hotlist dijalog
  864.  
  865. Ukoliko se pojavi tuzno lice desno od ovih tipki znaci da trenutno aktivni 
  866. dokumnet ima gresku. pritiskom na tuzno lice otvara se prozor s 
  867. informacijom o gresci. Ovo je korina opcija za one koji se bave kreiranjem 
  868. HTML dokumenata. Pri tome ce biti prijavljene ssamo one greske koje je CAB 
  869. u stanju otkriti. 
  870.  
  871. Dokumenti s greskom nemoraju biti pogresno prikazani u CAB-u, ali mogu 
  872. izazvati probleme pri prikazu u drugim browserima (npr. Mosaic, netscape, 
  873. WebExplorer, itd.) tako da prikaz nemora biti onakav kakav ocekujete.
  874.  
  875.  
  876. 10  Zahvala
  877. ***********
  878.  
  879. Volio bi zahvaliti svima koji su pomogli u razvoju CAB-a njihovim 
  880. ocjenama, kritikama, prijedlozima i izvjestajima o greskama.
  881. Ovdje su ljudi koji zasluzuju da ih se spomene:
  882.  
  883.    ù Dan Ackerman
  884.  
  885.    ù Mille Babic
  886.  
  887.    ù Stefan Becker
  888.  
  889.    ù Ben Bell
  890.  
  891.    ù Stephane Boisson
  892.  
  893.    ù Joe Connor
  894.  
  895.    ù Dieter Fiebelkorn
  896.  
  897.    ù Nicholas Flintham
  898.  
  899.    ù Stefan Haake
  900.  
  901.    ù Romuald Jouffrey
  902.  
  903.    ù Ulrich Kaiser
  904.  
  905.    ù Ton Ketting
  906.  
  907.    ù Andrija Levanic
  908.    
  909.    ù Antonio Lillo
  910.  
  911.    ù Graziano Morando
  912.  
  913.    ù Thomas Much
  914.  
  915.    ù Tim Newsome
  916.  
  917.    ù Fred Nicklisch
  918.  
  919.    ù Rosario Pignatelli
  920.  
  921.    ù Manfred Ssykor
  922.  
  923.    ù Andrew Versperman
  924.  
  925.    ù Lodovico Zanier
  926.  
  927.                     
  928.        
  929. 11  Povijest
  930. ************
  931.  
  932.  
  933. Ovaj dio teksta jos nije preveden.
  934.  
  935.  
  936.